Mudra životna pravila psihologa Litvaka: "Riječi su prolazne, čovjeka određuju njegova djela"
Slažete li se sa psihologom? Jesu li vas njegovi saveti naveli da se zamislite?
Često nam u životu smetaju psihološke barijere, lažna ubeđenja i uska svest. Kako bi izašli iz tog začaranog kruga, mnogi čitaju klasike, naučno-popularne i verske publikacije. Poznati psiholog, Mihail Litvak objavio je knjigu u kojoj u tezama navodi ono što su, po njegovom mišljenju, glavne prepreke na putu ka srećnom i zdravom životu.
Sreća je samo sporedni efekat dobro organizovanog života; Sreća, radost i uspeh, kao što je svojevremeno tvrdio psihijatar Viktor Frankl, samo je nusproizvod dobro organizovane aktivnosti. Upravo vam ta aktivnost i donosi sve te emocije. Onaj ko postavi sebi za cilj da ostvari gorepomenute “nusprodukte”, ide prema njima kao prema liniji horizonta – što se više približava svojim najlepšim snovima, oni se sve više od njega udaljavaju.
Kad razgovarate sa nekim, setite se da on takođe ima dobro mišljenje o sebi, kao i vi o sebi; Nikada nemojte zaboraviti da je čovek s kojim razgovarate isto što i vi – ličnost. On ima formiran pogled na stvari i za to ima svoje razloge. Svi koje srećete na svom putu biju soptvene bitke, o kojima vi ništa ne znate.
Uvek treba paziti na čovekovo samopoštovanje, koje ne smete povrediti. Ukoliko sami ništa ne preduzimate, kako vam se može pomoći? Može se upravljati samo automobilom u pokretu; Reči su uvek prolazne. U našem jeziku postoji čak i izraz za to – voditi prazne razgovore. Čoveka pre svega određuju njegova dela.
Niko vam neće pomoći, ako samo budete išli okolo i pričali svima koliko biste voleli da napišete knjigu. Zaista, kako vam u tome pomoći? Kad se budete odlučili i odneli rukopis izdavaču, uvek će se naći prijatelji i poznanici koji će biti spremni da vas podrže.
Onda kada se vaš rad bude materijalizovao, drugi će dobiti priliku da vam pomognu – i to ne samo rečima. Postanite uspešni i sve uvrede će magično nestati; Mnoge uvrede se formiraju unutra, usled sopstvenog osećanja neostvarenosti. Ponekad ostajemo uvređeni i verujemo da situaciju može popraviti samo onaj koja nas je uvredio.
Međutim, taj mehanizam funkcioniše drugačije. Jedna učenica Mihaila Litvaka je rekla: “Moji uspesi su pomračili moje neuspehe” – i to je u osnovi tačno. Počnite da radite ono što volite i u tome dostignite visine. Nećete ni primetiti kako sve uvrede nestale same od sebe.
Hoćete da upoznate svog najvećeg neprijatelja? Pogledajte se u ogledalo; Mnogi se bore protiv stranih neprijatelja, a u stvari treba da se izbore sa sopstvenim. Naš jedini i najveći neprijatelj je u nama samima. Ne možemo izaći iz beskonačnog kruga nevolja, ako ne uklonimo unutrašnje barijere, koje nam ometaju rast i razvoj.
Mi se praktično nalazimo u čvrstim okvirima koje su oko nas stvorili društvo, obrazovanje i vaspitanje. Smatramo ih svojom suštinom i trošimo na njih dobar deo svoje energije. Celokupna moderna psihologija usmerena je na borbu protiv njih. Ponekad oni nastupaju samostalno i to se naziva psihoza. Isto tako, oni po pravilu govore u naše ime, a mi to čak i ne primećujemo.
Tražite pravi put, ali ne prav, jer pravi put nije uvek prav; Zamislite da ste na 30. spratu i da treba da siđete. Najkraći put je proz prozor. Međutim, time će se vaše putovanje najverovatnije i završiti. Najbolje i najispravnije rešenje je da potražite lift, a u najgorem slučaju stepenice, čak i ako je u zgradi mračno i teško se snaći.
Zato se može reći da čovek koji izabere prav, umesto pravog puta, podseća na muvu koja udara u staklo i ne shvata da će mnogo brže izleteti kroz vrata. Kada čovek nema cilj, ništa ne vidi. I obrnuto – cilj izoštrava vid; Jeste li nekad primetili da ste, kad vas je voljena baka zamolila da joj donesete gajbice za rasad, počeli da ih primećujete svuda – u prodavnicama, u rukama pijačnih prodavaca?
Čak i kad vam više nisu potrebne, uhvatite sebe da zagledate divne drvene gajbice u piljarnicama. Tako je i sa opštim ciljevima. Vaša pažnja je ograničena i zapažate samo ono što vam je potrebno. Cilj je kao trik: ukoliko ga pogrešno postavite, nećete videti ono što vam zaista treba.
Ukoliko želite da nekom nešto dokažete, to znači da živite za tu osobu; Ako hoćete da budete srećni, prestanite da dokazujete svoju ispravnost. Razmislite šta je suština svakog dokazivanja: to je apelovanje na drugu osobu, pokušaj da izmenite njeno mišljenje o nečemu. Zašto vam je to uopšte potrebno?
Ispada da vam je tuđe mišljenje sto puta važnije od sopstvenog, pošto u to ulažete toliko truda. Ukoliko živite za sebe, nikome ništa ne morate da dokazujete. Sposobnost da volite i dobro podnosite samoću – pokazatelj je duševne zrelosti. Najbolje radimo kad smo sami; Samoću loše podnosi onaj ko je sam sebi odbojan. Takav čovek odlazi u društvo verujući da će tamo postati nešto drugo.
Duševno zrela osoba koristi samoću za sopstveni razvoj i prikupljanje informacija koje može da podari drugima. Važan deo komunikacije nije samo primiti, nego i drugoj osobi dati ono što može da joj bude zanimljivo. Zato Mihail Litvak pita sve kojima se dopadaju njegove knjige: „Šta mislite, dok sam ovo pisao, koliko je ljudi bilo oko mene?“
Sreća se sastoji u tome da HOĆU, MOGU i MORAM imaju isti sadržaj; Čovek je često rastrzan u tri pravca: moram, ali ne želim; hoću, ali ne mogu i slično. Čuvena zdravica u kojoj se kaže kako je najvažnije da nam želje budu u skladu sa mogućnostima ima vrlo moćnu psihološku podlogu. Jedino što čovek mora jeste da se razvija, sve ostalo je neobavezno.
Ono što hoćete mora obavezno biti u skladu sa onim što morate (razvojem). A ono što možete – to je sila kojom dopunjavate ovaj sistem, njen motor. Mihail Litvak preporučuje da obavezno sastavite spisak o sva tri pravca i na taj način zavedete red u svom sistemu vrednosti.
Izvor: uspesnazena.com
Često nam u životu smetaju psihološke barijere, lažna ubeđenja i uska svest. Kako bi izašli iz tog začaranog kruga, mnogi čitaju klasike, naučno-popularne i verske publikacije. Poznati psiholog, Mihail Litvak objavio je knjigu u kojoj u tezama navodi ono što su, po njegovom mišljenju, glavne prepreke na putu ka srećnom i zdravom životu.
Sreća je samo sporedni efekat dobro organizovanog života; Sreća, radost i uspeh, kao što je svojevremeno tvrdio psihijatar Viktor Frankl, samo je nusproizvod dobro organizovane aktivnosti. Upravo vam ta aktivnost i donosi sve te emocije. Onaj ko postavi sebi za cilj da ostvari gorepomenute “nusprodukte”, ide prema njima kao prema liniji horizonta – što se više približava svojim najlepšim snovima, oni se sve više od njega udaljavaju.
Kad razgovarate sa nekim, setite se da on takođe ima dobro mišljenje o sebi, kao i vi o sebi; Nikada nemojte zaboraviti da je čovek s kojim razgovarate isto što i vi – ličnost. On ima formiran pogled na stvari i za to ima svoje razloge. Svi koje srećete na svom putu biju soptvene bitke, o kojima vi ništa ne znate.
Uvek treba paziti na čovekovo samopoštovanje, koje ne smete povrediti. Ukoliko sami ništa ne preduzimate, kako vam se može pomoći? Može se upravljati samo automobilom u pokretu; Reči su uvek prolazne. U našem jeziku postoji čak i izraz za to – voditi prazne razgovore. Čoveka pre svega određuju njegova dela.
Niko vam neće pomoći, ako samo budete išli okolo i pričali svima koliko biste voleli da napišete knjigu. Zaista, kako vam u tome pomoći? Kad se budete odlučili i odneli rukopis izdavaču, uvek će se naći prijatelji i poznanici koji će biti spremni da vas podrže.
Onda kada se vaš rad bude materijalizovao, drugi će dobiti priliku da vam pomognu – i to ne samo rečima. Postanite uspešni i sve uvrede će magično nestati; Mnoge uvrede se formiraju unutra, usled sopstvenog osećanja neostvarenosti. Ponekad ostajemo uvređeni i verujemo da situaciju može popraviti samo onaj koja nas je uvredio.
Međutim, taj mehanizam funkcioniše drugačije. Jedna učenica Mihaila Litvaka je rekla: “Moji uspesi su pomračili moje neuspehe” – i to je u osnovi tačno. Počnite da radite ono što volite i u tome dostignite visine. Nećete ni primetiti kako sve uvrede nestale same od sebe.
Hoćete da upoznate svog najvećeg neprijatelja? Pogledajte se u ogledalo; Mnogi se bore protiv stranih neprijatelja, a u stvari treba da se izbore sa sopstvenim. Naš jedini i najveći neprijatelj je u nama samima. Ne možemo izaći iz beskonačnog kruga nevolja, ako ne uklonimo unutrašnje barijere, koje nam ometaju rast i razvoj.
Mi se praktično nalazimo u čvrstim okvirima koje su oko nas stvorili društvo, obrazovanje i vaspitanje. Smatramo ih svojom suštinom i trošimo na njih dobar deo svoje energije. Celokupna moderna psihologija usmerena je na borbu protiv njih. Ponekad oni nastupaju samostalno i to se naziva psihoza. Isto tako, oni po pravilu govore u naše ime, a mi to čak i ne primećujemo.
Tražite pravi put, ali ne prav, jer pravi put nije uvek prav; Zamislite da ste na 30. spratu i da treba da siđete. Najkraći put je proz prozor. Međutim, time će se vaše putovanje najverovatnije i završiti. Najbolje i najispravnije rešenje je da potražite lift, a u najgorem slučaju stepenice, čak i ako je u zgradi mračno i teško se snaći.
Zato se može reći da čovek koji izabere prav, umesto pravog puta, podseća na muvu koja udara u staklo i ne shvata da će mnogo brže izleteti kroz vrata. Kada čovek nema cilj, ništa ne vidi. I obrnuto – cilj izoštrava vid; Jeste li nekad primetili da ste, kad vas je voljena baka zamolila da joj donesete gajbice za rasad, počeli da ih primećujete svuda – u prodavnicama, u rukama pijačnih prodavaca?
Čak i kad vam više nisu potrebne, uhvatite sebe da zagledate divne drvene gajbice u piljarnicama. Tako je i sa opštim ciljevima. Vaša pažnja je ograničena i zapažate samo ono što vam je potrebno. Cilj je kao trik: ukoliko ga pogrešno postavite, nećete videti ono što vam zaista treba.
Ukoliko želite da nekom nešto dokažete, to znači da živite za tu osobu; Ako hoćete da budete srećni, prestanite da dokazujete svoju ispravnost. Razmislite šta je suština svakog dokazivanja: to je apelovanje na drugu osobu, pokušaj da izmenite njeno mišljenje o nečemu. Zašto vam je to uopšte potrebno?
Ispada da vam je tuđe mišljenje sto puta važnije od sopstvenog, pošto u to ulažete toliko truda. Ukoliko živite za sebe, nikome ništa ne morate da dokazujete. Sposobnost da volite i dobro podnosite samoću – pokazatelj je duševne zrelosti. Najbolje radimo kad smo sami; Samoću loše podnosi onaj ko je sam sebi odbojan. Takav čovek odlazi u društvo verujući da će tamo postati nešto drugo.
Duševno zrela osoba koristi samoću za sopstveni razvoj i prikupljanje informacija koje može da podari drugima. Važan deo komunikacije nije samo primiti, nego i drugoj osobi dati ono što može da joj bude zanimljivo. Zato Mihail Litvak pita sve kojima se dopadaju njegove knjige: „Šta mislite, dok sam ovo pisao, koliko je ljudi bilo oko mene?“
Sreća se sastoji u tome da HOĆU, MOGU i MORAM imaju isti sadržaj; Čovek je često rastrzan u tri pravca: moram, ali ne želim; hoću, ali ne mogu i slično. Čuvena zdravica u kojoj se kaže kako je najvažnije da nam želje budu u skladu sa mogućnostima ima vrlo moćnu psihološku podlogu. Jedino što čovek mora jeste da se razvija, sve ostalo je neobavezno.
Ono što hoćete mora obavezno biti u skladu sa onim što morate (razvojem). A ono što možete – to je sila kojom dopunjavate ovaj sistem, njen motor. Mihail Litvak preporučuje da obavezno sastavite spisak o sva tri pravca i na taj način zavedete red u svom sistemu vrednosti.
Izvor: uspesnazena.com
KOMENTARI