Moja baka je mudro govorila: "Nikad ne dozvoli da ti tiganji sijaju jače od tebe!"

Kada sam donijela odluku da se udam i kada sam to učinila moj život se promijenio. Postala sam domaćica. Ponekad sam se osjećala kao kućna pomoćnica. Moje čišćenje je trajalo preko 10h dnevno. 

Po svaku cijenu sam željela da moja kuća blista, da je ručak topao, da je veš ispeglan. Nisam željela da mi se dogodi da me neko posjeti, a da moja kuća ne bude sređena. Trudila sam se svim silama da budem ugledna domaćica i to mi je oduzimalo mnogo vremena. 

Posmatrala sam žene koje su takođe bile u braku, ali su bile opuštene. One su se zabavaljale, šetale, izlazile, družile sa ljudima ne obraćajući pažnju na neurednu kuću i nisu se trudile nikome da objašnjavaju zašto svoj život žive na način na koji žele. 

Ja sam bila drugačija, mislila sam da moram da budem ugledna domaćica. Stalno sam bila pod stresom i brinula sam o tome da mi neko ne dođe u neuredan dom. Kako su godine prolazile, ja sam shvatila da je život samo jedan i da zaista nisam dužna da bilo kome objašnjavam zašto nešto radim ili da se pravdam za moje postupke. 

Moja kuća je samo moja, ljudima je svejedno kako ona izgleda i šta ja radim cijeli dan po kući. Ljudi žele da odmore, da se zabave i opuste. Život je samo jedan i traje vrlo kratko. Važno je da očistite prašinu, ali je mnogo važnije da imate vrijeme za sebe. 

Da crtate ako to želite, da pišete pjesme, idete u šetnje, da se igrate sa vašim ljubimcem, uživate sa prijateljima ili jednostavno odmarate i ne radite ništa. Život je mnogo više od polica sa kojih je očišćena prašina. Današnji dan se nikada neće vratiti, nemojte ga potrošiti u kući. 

Zapamtite da postoje mnoge stvari koje možete da uradite u životu sada, a koje nećete moći uraditi za 10 ili više godina. Vrijeme prolazi i ne čeka nas. Ono što uradimo danas, možda se više nikada ne vrati. Zato danas izađite iz kuće, prošetajte, planinarite, slušajte muziku, idite na taj koncert koji dugo čekate, čitajte knjigu ili lezite u travi. 

Jednom kada odete sa ove planete, a svima nam jednom dođe kraj, od nas će ostati samo prah. Niko se neće sjećati vaših čistih prozora, vaših polica bez prašine ili vašeg savršeno opranog veša. Umjesto toga pamtiće vas po osmjehu, po očima koje sijaju i po radosti koju ste unijeli u svoj, ali i u tuđe živote.