Ispovjest prevarene žene: "Kad si toliki frajer da varaš bar nauči da sakriješ tragove"

Bio je to običan dan kao i svaki drugi. Odvezla sam djecu u školu i usput smišljala šta da pravim ručak i planirala ostatak dana. Dok sam spremala veš za pranje moju svakodnevnu rutinu mi je pokvario račun koji sam našla u muževim stvarima. 

To je bio račun za hotelsku sobu i bocu šampanjca koji je platio svojom kreditnim karticom. Sjetila sam se da je tada išao na poslovni put i bio je toliko tužan jer nije sa nama i što mora da ostane na putu još jedan dan. Presjeklo me je u stomaku i osjetila sam nalet bijesa i ljutnje. Sve mi je odjednom postalo drugačije. 

Čitav naš život je doveden u pitanje ali ja sam se i dalje nadala da će on imati neko razumno objašnjenje za sve. Nisam znala na koji način da mu saopštim da sam našla račun, pa sam ga spustila na vidno mjesto u kuhinji nadajući se da će on sam da započne razgovor na tu temu. 

Poslije završene večere nisam više mogla da se suzdržum i pitala sam ga. Počeo je da oklijev i da izbjegava moj pogled samo je spustio glavu i rekao da mu je žao. Za čudo ostala sam smirena. Imala sam osjećaj kao da prisustvujem razgovoru neke druge dvije nepoznate osobe, a ne da ja učestvujem u njemu. Priznao mi je da je na nekom seminaru upoznao jednu ženu i da se nije nadao da će sve to da ode toliko daleko. 

Popili su nekoliko pića i poslije dužeg odbijanja, kako mi je rekao, sa njegove strane ipak se nešto desilo. Počeo je da plače i da me preklinje da mu oprostim. Govorio je kako me voli i da nikada nije imao namjeru da povrijedi ni mene ni našu porodicu. Nisam mogla više da ga gledam. Plakala sam danima i svaki put kada bih ga vidjela moje oči su se napunile suzama. 

Izbjegavala sam i njega i djecu nisam željela da bilo ko vidi kako izgledam. U isto vrijeme sam ga voljela i bila bijesna na njega. Bila sam zbunjena. Nedelju dana je prošlo, a ja sam se i dalje osećala izgubljeno, pa sam mu predložila da krenemo na bračnu terapiju. On je bio odlučan i želio je da popravi stvari među nama, ali ja više nisam bila sigurna da li ja želim isto. Mislila sam da nikada neću moći da pređem preko toga i krenem dalje. 

Moj muž je prihvatio svu odgovornost. Pitala sam se da li sam ja mogla na neki način bilo šta da promijenim i da spriječim da se to dogodi. Pomirila sam se sa tim da nije savršen, a naši zajednički odmori i vikendi bez djece su mnogo doprinjeli našem ponovnom zbližavanju. Najvažnije od svega je da smo ponovo tim i da se ponovo smijemo zajedno.