Ruski nobelovac savjetuje: Kako da u ludilu oko sebe ostaneš normalan
Izbegavajte na svaki način da pripisujete sebi status žrtve.
Prenosimo deo čuvenog govora ruskog pesnika i esejiste Josifa Brodskog, koji je održao diplomcima Mičigenskog Univerziteta 1988. Josif Brodski, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1987, počasni doktor Jejla i nosilac Legije časti preminuo je u januaru 1996.
Njegov turbulentan život, dela koja je napisao i govor koji je održao diplomcima Univerziteta Mičigen na kraju školske godine i dalje su odličan putokaz ka tome čemu treba stremiti. Evo delova tog govora: Sada i ubuduće, mislim da je razumno da se koncentrišete na preciznost svog jezika
Pokušajte da proširite svoj rečnik i da se odnosite prema njemu kao što se odnosite prema bankovnom računu. Udelite mu mnogo pažnje i starajte se da povećate svoju dividendu. Cilj ovde nije u tome da to doprinese vašoj slatkorečivosti u spavaćoj sobi ili profesionalnom uspehu - mada je kasnije i to moguće - i nije u tome da vas pretvori u sofisticirane govornike.
Cilj je da vam da mogućnost da se izrazite što je moguće potpunije i tačnije; jednom rečju, cilj je vaša uravnoteženost. Jer akumulacija neiskazanog, neizgovoreneg potencijalno može da dovede do neuroze. Svakim danom u duši čoveka mnogo toga se menja, međutim način izražavanja često ostaje jedan te isti.
Sposobnost izražavanja zaostaje za iskustvom. Ovo pogubno utiče na psihu. Osećaji, nijanse, misli, percepcije, koji ostaju neimenovani, neizgovoreni i nedovoljno formulisani, sakupljaju se unutar individue i mogu dovesti do psihološke eksplozije ili sloma.
Da biste to izbegli, ne morate se pretvoriti u knjiškog moljca. Potrebno je samo da kupite rečnik i čitate ga svaki dan, a ponekad - i knjige pesama. Rečnici, međutim, imaju primarni značaj. Ima ih mnogo svuda; uz neke dolazi i lupa. Oni su relativno jeftini, a čak i najskuplji od njih košta mnogo manje od jedne posete psihijatru. Ako i dalje nameravate da posetite psihijatra, obraćajte se sa simptomima leksičkog alkoholizma.
Sada i ubuduće, pokušajte da budete dobri prema svojim roditeljima Ako vam ovo zvuči previše kao "Poštuj oca i majku svoju", ne mari. Ja samo želim da kažem: pokušajte da se ne bunite protiv njih, jer će, po svemu sudeći, oni umreti pre vas, tako da se možete osloboditi bar tog osećaja krivice, kad već ne možete tuge.
Ako vam je neophodno da se bunite, bunite se protiv onih koji nisu tako ranjivi. Roditelji su suviše bliska meta (kao, uostalom, i sestre, braća, supruge ili muževi); distanca je takva da ne možete promašiti. Bunt protiv roditelja sa svim onim neću-od-vas-uzeti-ni-dinara, u suštini je izuzetno buržoaski manir jer najviše zadovoljava buntovnika, u ovom slučaju, zadovoljava ga duhovno, što mu daje sigurnost.
Što kasnije pođete tim putem, kasnije ćete postati duhovni buržuj; to jest što duže ostanete skeptik, sumnjičav, intelektualno nezadovoljan, to bolje po vas. S druge strane, naravno, to neću-uzeti-ni-dinar ima praktičan smisao, pošto će vaši roditelji, najverovatnije, zaveštati sve što imaju vama, i uspešni buntovnik će na kraju dobiti imovinu u celini - drugim rečima, bunt je veoma efikasna forma štednje. Mada je kamata ubitačna i, rekao bih, vodi u bankrotstvo.
Pokušajte da se ne oslanjate previše na političare Ne samo zbog toga što su nepametni ili nepošteni, što je najčešći slučaj, već zbog obima njihovog posla, koji je preveliki čak i za najbolje među njima, niti na bilo koju političku partiju, doktrinu, sistem ili njihove projekte. Oni u najboljem slučaju mogu da unekoliko umanje socijalno zlo, ali ne i da ga iskorene.
Kakvo god da je suštinsko poboljšanje, sa etičke tačke gledišta, ono će uvek biti zanemarljivo, jer će uvek biti bar jedan čovek - koji neće imati nikakve koristi od tog poboljšanja. Svet nije savršen; Zlatnog doba nikada nije bilo i nikada neće biti. Jedino što će se desiti sa svetom, on će biti viši, to jest mnogoljudniji, ne povećavajući razmer.
Koliko god da vam čovek kojeg ste izabrali, obećao da će pravilno deliti kolač, on se neće povećati u veličini; porcije će sigurno biti manje. U svetlu toga - ili bolje rečeno u mraku, morate se osloniti na sopstvenu domaću kuhinju, to jest upravljati svetom samostalno, bar tim njegovim delom koji vam je dostupan i u okvirima vašeg dometa...
Pokušajte da se ne izdvajate, pokušajte da budete skromni Čak i sada nas je previše, a uskoro će nas biti mnogo više. Ovo otimanje za mestom pod suncem, neminovno se dešava na račun drugih koji neće da se penju. To što morate da stanete na nečije noge, ne znači da treba da stanete na njegova ramena.
Pored toga sve što ćete videti sa te tačke - je ljudsko more, plus one koji su kao i vi zauzeli sličnu poziciju - istaknutu, ali pri tom veoma nepouzdanu: oni što se zovu bogatim i slavnim. Uopšte, uvek ima nečeg neprijatnog u tome da čovek ima više sreće od njemu sličnog, pogotovo kada tih sličnih ima na milijarde.
Uz to treba dodati da bogatih i slavnih u naše vreme ima na gomile i da tamo, na vrhu, postaje veoma tesno. Ako želite da postanete bogati i slavni ili i jedni i drugi, neka vam je sa srećom, ali ne predajte se tome potpuno...
...Trudite se da nosite sivo. Mimikrija je zaštita individualnosti, a ne odustajanje od nje. Savetovao bih vam, isto tako, da govorite tiše, ali se plašim da ćete smatrati da sam otišao predaleko. I ne zaboravite da je pored vas uvek neko - blizak. Niko ne traži od vas da ga volite, ali trudite se da ga ne povredite i da ga ne uznemiravate mnogo; gledajte da mu stanete na nogu oprezno, a ako se desi da poželite njegovu ženu, imajte na umu da to govori o nedostatku vaše mašte, o vašem neverovanju u bezgranične mogućnosti života ili ne poznavanju njih.
U najgorem slučaju potrudite se da se setite sa kakve je daljine - od zvezda, iz dubine vasione, možda s njenog suprotnog kraja - stigla molba da to ne činite, isto kao i ideja ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe. Očigledno da zvezde znaju više o sili teže i usamljenosti nego vi pošto su one - oči željenja.
Izvor: bebamur.com
Prenosimo deo čuvenog govora ruskog pesnika i esejiste Josifa Brodskog, koji je održao diplomcima Mičigenskog Univerziteta 1988. Josif Brodski, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1987, počasni doktor Jejla i nosilac Legije časti preminuo je u januaru 1996.
Njegov turbulentan život, dela koja je napisao i govor koji je održao diplomcima Univerziteta Mičigen na kraju školske godine i dalje su odličan putokaz ka tome čemu treba stremiti. Evo delova tog govora: Sada i ubuduće, mislim da je razumno da se koncentrišete na preciznost svog jezika
Pokušajte da proširite svoj rečnik i da se odnosite prema njemu kao što se odnosite prema bankovnom računu. Udelite mu mnogo pažnje i starajte se da povećate svoju dividendu. Cilj ovde nije u tome da to doprinese vašoj slatkorečivosti u spavaćoj sobi ili profesionalnom uspehu - mada je kasnije i to moguće - i nije u tome da vas pretvori u sofisticirane govornike.
Cilj je da vam da mogućnost da se izrazite što je moguće potpunije i tačnije; jednom rečju, cilj je vaša uravnoteženost. Jer akumulacija neiskazanog, neizgovoreneg potencijalno može da dovede do neuroze. Svakim danom u duši čoveka mnogo toga se menja, međutim način izražavanja često ostaje jedan te isti.
Sposobnost izražavanja zaostaje za iskustvom. Ovo pogubno utiče na psihu. Osećaji, nijanse, misli, percepcije, koji ostaju neimenovani, neizgovoreni i nedovoljno formulisani, sakupljaju se unutar individue i mogu dovesti do psihološke eksplozije ili sloma.
Da biste to izbegli, ne morate se pretvoriti u knjiškog moljca. Potrebno je samo da kupite rečnik i čitate ga svaki dan, a ponekad - i knjige pesama. Rečnici, međutim, imaju primarni značaj. Ima ih mnogo svuda; uz neke dolazi i lupa. Oni su relativno jeftini, a čak i najskuplji od njih košta mnogo manje od jedne posete psihijatru. Ako i dalje nameravate da posetite psihijatra, obraćajte se sa simptomima leksičkog alkoholizma.
Sada i ubuduće, pokušajte da budete dobri prema svojim roditeljima Ako vam ovo zvuči previše kao "Poštuj oca i majku svoju", ne mari. Ja samo želim da kažem: pokušajte da se ne bunite protiv njih, jer će, po svemu sudeći, oni umreti pre vas, tako da se možete osloboditi bar tog osećaja krivice, kad već ne možete tuge.
Ako vam je neophodno da se bunite, bunite se protiv onih koji nisu tako ranjivi. Roditelji su suviše bliska meta (kao, uostalom, i sestre, braća, supruge ili muževi); distanca je takva da ne možete promašiti. Bunt protiv roditelja sa svim onim neću-od-vas-uzeti-ni-dinara, u suštini je izuzetno buržoaski manir jer najviše zadovoljava buntovnika, u ovom slučaju, zadovoljava ga duhovno, što mu daje sigurnost.
Što kasnije pođete tim putem, kasnije ćete postati duhovni buržuj; to jest što duže ostanete skeptik, sumnjičav, intelektualno nezadovoljan, to bolje po vas. S druge strane, naravno, to neću-uzeti-ni-dinar ima praktičan smisao, pošto će vaši roditelji, najverovatnije, zaveštati sve što imaju vama, i uspešni buntovnik će na kraju dobiti imovinu u celini - drugim rečima, bunt je veoma efikasna forma štednje. Mada je kamata ubitačna i, rekao bih, vodi u bankrotstvo.
Pokušajte da se ne oslanjate previše na političare Ne samo zbog toga što su nepametni ili nepošteni, što je najčešći slučaj, već zbog obima njihovog posla, koji je preveliki čak i za najbolje među njima, niti na bilo koju političku partiju, doktrinu, sistem ili njihove projekte. Oni u najboljem slučaju mogu da unekoliko umanje socijalno zlo, ali ne i da ga iskorene.
Kakvo god da je suštinsko poboljšanje, sa etičke tačke gledišta, ono će uvek biti zanemarljivo, jer će uvek biti bar jedan čovek - koji neće imati nikakve koristi od tog poboljšanja. Svet nije savršen; Zlatnog doba nikada nije bilo i nikada neće biti. Jedino što će se desiti sa svetom, on će biti viši, to jest mnogoljudniji, ne povećavajući razmer.
Koliko god da vam čovek kojeg ste izabrali, obećao da će pravilno deliti kolač, on se neće povećati u veličini; porcije će sigurno biti manje. U svetlu toga - ili bolje rečeno u mraku, morate se osloniti na sopstvenu domaću kuhinju, to jest upravljati svetom samostalno, bar tim njegovim delom koji vam je dostupan i u okvirima vašeg dometa...
Pokušajte da se ne izdvajate, pokušajte da budete skromni Čak i sada nas je previše, a uskoro će nas biti mnogo više. Ovo otimanje za mestom pod suncem, neminovno se dešava na račun drugih koji neće da se penju. To što morate da stanete na nečije noge, ne znači da treba da stanete na njegova ramena.
Pored toga sve što ćete videti sa te tačke - je ljudsko more, plus one koji su kao i vi zauzeli sličnu poziciju - istaknutu, ali pri tom veoma nepouzdanu: oni što se zovu bogatim i slavnim. Uopšte, uvek ima nečeg neprijatnog u tome da čovek ima više sreće od njemu sličnog, pogotovo kada tih sličnih ima na milijarde.
Uz to treba dodati da bogatih i slavnih u naše vreme ima na gomile i da tamo, na vrhu, postaje veoma tesno. Ako želite da postanete bogati i slavni ili i jedni i drugi, neka vam je sa srećom, ali ne predajte se tome potpuno...
...Trudite se da nosite sivo. Mimikrija je zaštita individualnosti, a ne odustajanje od nje. Savetovao bih vam, isto tako, da govorite tiše, ali se plašim da ćete smatrati da sam otišao predaleko. I ne zaboravite da je pored vas uvek neko - blizak. Niko ne traži od vas da ga volite, ali trudite se da ga ne povredite i da ga ne uznemiravate mnogo; gledajte da mu stanete na nogu oprezno, a ako se desi da poželite njegovu ženu, imajte na umu da to govori o nedostatku vaše mašte, o vašem neverovanju u bezgranične mogućnosti života ili ne poznavanju njih.
U najgorem slučaju potrudite se da se setite sa kakve je daljine - od zvezda, iz dubine vasione, možda s njenog suprotnog kraja - stigla molba da to ne činite, isto kao i ideja ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe. Očigledno da zvezde znaju više o sili teže i usamljenosti nego vi pošto su one - oči željenja.
Izvor: bebamur.com
KOMENTARI